Djeca u osnovnoj školi “ne drže” fizičko?

U jednoj osnovnoj školi u Podgorici djeca nižih razreda nemaju fizičko vaspitanje, iako je ono u rasporedu dvaput nedeljno – kao zadnji čas doduše. Tako učitelji mogu da ih ranije “pušte” kući da gledaju crtane filmove, zabodu noseve u ekrane ili klošare oko zgrade, a oni da završavaju već svoje “obaveze”. (!?)

Zanimljivo, u isto vrijeme sale ne zvrje prazne već su od strane iste škole izdate pod zakup raznim privatnih sportskim klubovima u kojima se održavaju treninzi košarke, odbojke, fudbala itd. Continue reading Djeca u osnovnoj školi “ne drže” fizičko?

“Sve ima svoje” i ostale mudrosti naših starih

Izreke iz naroda, zaostavština starijih sa ovih prostora često prožive čudan vijek, kroz shvatanje i živote ljudi koji ih se katkad prisjete. Svi smo ih se naslušali do guše tokom djetinjstva i tada sve uzimamo zdravo za gotovo i znamo da su te kratke a sadržajne rečenice vjerovatno tačne čim nam ih ponavljaju bezočno u svakoj prikladnoj situaciji ali ipak nismo opipljivo ubijeđeni. Ko drugome jamu kopa, sam u nju upada – ok, zvuči logično, može, usvaja se, idemo dalje. Continue reading “Sve ima svoje” i ostale mudrosti naših starih

Nema veze, zezamo se

Evo radimo, trudimo se. Bitno je da se trudimo. Danas ovo sjutra ono. Nema veze – sve je napredak, koliko god, dokle god i ma na koju stranu – samo disperzivno učenje i obrazovanje, nikad pravolinijsko. Nekad po najsunčanijem danu, nekad kroz kišu i blato.

Svakako, svaki dan traje isto, zezali se ili trpjeli, uživali ili se mučili. A i bitno je podesiti se na duge staze… Continue reading Nema veze, zezamo se

O čemu bih mogao sada da vam pišem?

O čemu bih mogao sada da vam pišem? A da biste vi čitali. I ko ste vi uopšte? Univerzum? Ha ha. Ali stvarno, ne želim se obraćati nikom ispod poklonika  i očekivalaca Univerzuma himself. Jer kako inače da odlučimo gdje je granica? Između dobra i zla, razuma i imaginacije. Valjanog i banalnog?  Continue reading O čemu bih mogao sada da vam pišem?

Ponedeljak ujutro – omiljeno mjesto u sedmici

Uvijek se uzbudimo oko novog početka – dana, sedmice, mjeseca, godine, decenije, milenijuma. Novi početak je dobrodošao, kao osvježenje i rekalibracija; vjetar u leđa, nova snaga i poletnost, čak i kad je tmuran i kišan kao što zna da bude. Tako je ponedeljak moj omiljeni dan u nedelji i posebno volim da ga počnem rano, radno, motivišuće aktivno i produktivno, kao npr. jutros:

6:30 – alarm. Bob Marley – Burnin’ and Lootin’ već mjesecima obavlja tu ulogu Continue reading Ponedeljak ujutro – omiljeno mjesto u sedmici

One & Only Resorts Montenegro – prvi put u Evropi

Da li ste znali da se jedini One & Only brendirani resort u Evropi nalazi upravo u Crnoj Gori? Ostale (pre)luksuzne destinacije koje se mogu pohvaliti ovom prestižnom licencom se nalaze na Bahamima, Maldivima, Mauricijusu, Dubaiju, Južnoj Africi, Australiji i Los Kabosu. Zaslužna za to je svakako kompanija Azmont Investments sa svojim projektom Portonovi (opening 2017) u Bokokotorskom zalivu.

Prema Azmontovom planu, neće postojati destinacija na Mediteranu uporediva sa Continue reading One & Only Resorts Montenegro – prvi put u Evropi

Milijarde eura i ostale budalaštine

“U Crnu Goru u ovoj godini biće uloženo skoro milijardu eura” – kaže jedan crnogorski portal jutros. Sto godina – devedeset groša, mislim se. Pa majku mu, zar ovakve rečenice i dalje prolaze kod naše “javnosti”? Zar su ljudi i dalje ovoliko naivni i needukovani? Sve neke milijarde ulaze a država sve srozanija, zaduženija i jadnija. E pa, izgleda da jesu.

Kako se naši ljudi lako obraduju parama, čudo jedno. Continue reading Milijarde eura i ostale budalaštine

Zašto želim da (opet) prisustvujem Spark.Me konferenciji?

Spark.me je jedna od najvećih tehnološko-poslovnih konferencija u Jugoistočnoj Evropi. Razvija se i raste od 2013. godine, organizator je tim profesionalaca koji su krajnje precizni i entuzijastični, a boravak na prošlogodišnjoj me je bezrezervno ubijedio da među prvima kupim kartu za ovogodišnje izdanje 28 – 29. Maja. A kakvo će to tek izdanje biti!

Konferencija se tradicionalno održava u sunčanoj Budvi, tok događaja na konferenciji je krajnje opušten, sa idealnim tajmingom i preciznošću – raj za ljude koji nikako i nikada ne trpe kašnjenje i prenatrpanost u rasporedu. Sve je vrlo fino upakovano u veoma modernoj Continue reading Zašto želim da (opet) prisustvujem Spark.Me konferenciji?

Nova godina i šta tu ima da se čeka

Đe ćeš za novu? S kim ćeš? Oli na trg, ima Zdravko Čolić? Ne, kući ću – ima puding. Još do sad nisam shvatio šta je frka oko 1. januara, za razliku od npr. dvaes’ petnaestog veljače ili što god. Možda zato što sam glup ili samo neinformisan a možda i zato što mi je tog prvog rođendan pa mi je svakako početak nove godine po tom nekom kao kalendaru.

Uglavnom, čim počnu da gruvaju petarde hvata me blaga depresija. Continue reading Nova godina i šta tu ima da se čeka

Biciklistička staza u Podgorici – 2 mjeseca kasnije

“Majmune!” Doviknu mi maloprije žena pošto promilih pored nje uredno biciklističkom stazom. “Vidiš li da idemo!?” Očigledno istraumirana, rekoh sebi, tako zamacupanog lica koje se topi na suncu, u bundici i sa zlatnim ajfonom koji bljesnu, vukući ćerkicu u bundici istog tona za ruku na neku audiciju za farmu, doviknuh joj “Hvala!”, na šta ostade zabezeknuta (na moje beskrajno zadovoljstvo) i nastavih. Continue reading Biciklistička staza u Podgorici – 2 mjeseca kasnije