Recycle Bin

U periodima kada najviše sanjam imam bukvalno fizički osećaj da mi se mozak prazni. Izbacuje đubre nagomilano godinama unazad. Prazni foldere koji služe svrsi skupljanja otpada. Čisti svoje podzemne kante, kako bi se u njima moglo smestiti još đubreta.

Ne sećam se da sam ikada sanjala nešto lepo, čak ni kao dete. I tada bi to bilo otkucavanje ponoći, jurnjava sa Continue reading Recycle Bin

Disciplina umora

Šta je umor? Trpno stanje koje stvara osećaj umora ili isti osećaj koji uzrokuje trpno stanje?

Jedna od već sročenih definicija je da je umor prolazno psihofizičko stanje slabijeg funkcionisanja organizma koje je posledica dužeg i napornog rada. To bi trebalo da je spoljašnji aspekt. I za unutrašnji je neko već napravio red reči u rečenici koji kaže: „Na subjektivnom planu Continue reading Disciplina umora

Dobar, loš, gori, najbolji

„Da li bi ljudi mogli biti bolji? Mogli bi, ali niko neće prvi da počne. Svi imaju loša iskustva. Nismo li se malo puta zaklinjali da ćemo biti bolji? I neki stvarno postanu bolji, pa ispadaju naivni. Jer su oni drugi – postali još gori.“ Naleteh skoro na citat Duška Radovića.

Šta znači stvarno postati bolji? Taj balans između Continue reading Dobar, loš, gori, najbolji

Korset – tihi ubica ili bezazleni donji veš

 

Žena kao lepši i slabiji, krhkiji pol, uvek je bila sklona isticanju svoje lepote, što zbog plodnosti i brutalno rečeno razmnožavanja, utoliko kasnije i iz lične satisfakcije i samopouzdanja.

Izražavanje individualnosti i lepote, kad malo bolje pogledamo, podleže uniformisanosti i trendovima masa, što je pomalo kontradiktorno, morate priznati. No dobro, to prati ljudsku vrstu od početka moderne civilizacije. Continue reading Korset – tihi ubica ili bezazleni donji veš

Njegovo Veličanstvo Bes

Bes, razuzdana energetska sila koja se kod nekih ljudi može bukvalno materijalizovati kada izađe na videlo. Čini se da su njegove manifenstacije daleko očiglednije kod ljudi koji imaju manje iskorišćenu ili prirodno nižu inteligenciju.

Pogledajmo ih izbliza. Hodaju ulicom, poluraširenih ruku Continue reading Njegovo Veličanstvo Bes

Knjiga – fikcija ili portal u stvarnost

Zaključala je vrata i uputila se roditeljskoj kući par kilometara naniže, ka centru grada. Sunčan dan naterao ju je da pešači. Uobičajeno raspoloženje. Hod brz, da ne bi zakasnila na ručak. Ušla je laganim korakom u hodnik svoje kuće.

Majka je bila u kupatilu a otac na poslu. Na stočiću u dnevnoj sobi ležala je polovna knjiga Continue reading Knjiga – fikcija ili portal u stvarnost

Pogled osobe kao ogledalo njene inteligencije

„Oči su ogledalo duše“, pretpostavljam da svi znamo. Međutim, dodala bih ovoj rečenici sličnu, a svoju zapravo – „pogled je ogledalo inteligencije“, ne kažem pameti, jer se ova dva pojma umnogome razlikuju.

Inteligencija ili intelekt je mentalna osobina koja se sastoji iz više sposobnosti: učenje iz iskustva, adaptiranje na nove situacije, shvatanje i razumevanje novih situacija i korišćenje stečenih znanja u interakciji sa okruženjem Continue reading Pogled osobe kao ogledalo njene inteligencije

Novogodišnja praznično – groznična idila

Ne volim praznike, niti tu atmosferu na ulicama, naročito po velikim gradovima u Srbiji. Akcenat je i poenta u zadnjem delu rečenice – u Srbiji.

Novogodišnji i Božićni praznici treba da budu zaista divno vreme, vreme za porodicu, okupljanja, ljubav, druženje, opuštenost. Praznuje se, ulice su pune, kupuju se novogodišnji pokloni članovima porodice, iskorišćavaju se neradni dani da bi vreme, kvalitetno i porodično provedeno, nadoknadilo koliko je moguće odsustvo najbližih, zbog posla i radnog vremena.

Međutim, ovde u ovoj maloj, raspaloj, siromašnoj, policijskoj državi, izraženo vidljivo je iskorišćavanje popusta, prekomerno ždranje i opijanje. Continue reading Novogodišnja praznično – groznična idila

BRAK – životni put ili stranputica?

Od kada znamo za sebe velika većina nas teži da se, grubo ću se izraziti, „uparuje“. Rastemo u porodicama, skladnim od samog početka ili posle izvesnog vremena  rasturenim nažalost, na ovaj ili onaj način. Čini mi se da nam je od rođenja sliku sklada i mira podsvest utkala u viziju porodične idile. Daću slobodu sebi da izrazim mišljenje koje je pozitivno u vezi ove, pravno rečeno, institucije.

Continue reading BRAK – životni put ili stranputica?

Prvi utisak o ljudima, sujeta i jedači energije

Zašto ljude svrastavamo u ovakve ili onakve „na prvu loptu“, odnosno nakon tog nekog prvog utiska? Imamo potrebu definisanja i smeštanja u okvire. Možda ovo „na prvu loptu“ zvuči malo negativno, ali po mom mišljenju (da se ogradim) zapravo i nije.

Kako bismo se inače svrastavali u par reči, recimo „ok je… dobar dečko… fina cura…“ ili „ debili… katastrofa jedna… predosadan“ itd. da nismo u tim okvirima? Continue reading Prvi utisak o ljudima, sujeta i jedači energije