budzak.me blog

Biti ili ne biti – sam

Popularnosti tipa – i kada je u najvećoj gužvi, čovek je ustvari uvek sam – olako se izgovaraju, čini mi se. A toj istoj gužvi, odnosno društvu, događanjima, socijalizaciji se mahom teži. Na kraju uvek pričam i iz ličnog iskustva, kada vam život zalepi šamarčinu od koje se krvavi obraz nikada ne oporavlja, prvi instinkt je, bar moj bio, okružiti se ljudima, razmišljati o banalnostima, bežati.

Šopenhauer je to divno objasnio u jednoj rečenici: “Kao što je ljubav prema životu samo strah od smrti, tako i društvenost ljudi zapravo nije direktna; ona se naime ne zasniva na ljubavi prema društvu, nego na strahu od samoće.”

Osama, namerna ili nenamerna, željena ili na silu osvešćena i primenjena, teška je ko zemlja ukoliko je ostajanje sa svojom glavom i životom tema. Čovek koji je sposoban da živi sam, da se pomiri i funkcioniše sa sobom, sposoban je i da istinski voli. Ne govorim o ljudima koji vole da se povuku u svoju sobu i da radije gledaju film, bulje u fejs, igraju igrice na kompu nego izađu među ljude, mislim da je shvaćeno to iz prethodnih rečenica.

Elem, umirivanje misli, pomirenje sa životom, shvatanje prolaznosti i donošenje korenskih odluka i odgovornosti nisu stvari koje se mogu postići i da smo najjusamljeniji na svetu, jer samoća i usamljenost nisu iste fele. Drugo, neko nema kapaciteta da priča sa sobom. Neko, kako kaže Šopenhauer, se sklanja od samoće iz straha od sebe.

Neophodno je posedovati različite vrste psihičke snage kako bi se samoća “savladala”

Ljudi koji su sposobni da zapravo budu sami su inteligentni. Ta se psihička snaga ogleda u emotivnoj inteligenciji, izdržljivosti uma da prepozna i osvesti put kojima telo treba da ide. Kada se misli umire, samoća može pružiti odmor. Pravi odmor, iako je telo u budnom stanju.

Samoća je teška, nosi sa sobom stege koje se prebiru svuda u prostoru njome ispunjen, stege tvoje glave. Ali onda kada otvori svoje niti zatrpane mislima i životnim teskobama, shvatamo da je neophodna, jer te one ne mogu povrediti toliko, koliko te život i ljudi povređuju. Tada samoća pruža odmor, tih trenutak, samo tvoj.

“Čoveku koji je intelektualno viši od drugih, samoća pruža dvogubu korist; prvu, što je sam, i drugu, što nije sa drugima.” – Artur Šopenhauer

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *