Ljudi

Šta se dešava sa ljudima? Ovaj nakaradni sistem vrednosti napravio je vremenom razmažene ljude. Kako?

Ne razumem. Mnogo se mučiš za dobro, a loše se samo desi i opet si razmažen. Kakva je to percepija? Kojom se logikom u toj razmaženosti krećeš, ako nemaš ničim potkrepljen cilj?

Nažalost, ljudi su vrlo tvrdokorni u svom načinu razmišljanja, bez obzira na posledice. I slepo idu tim putem, njima ispravnim.

I tako se ljudi u tome sa ljudima snalaze. Na kraju oni koji imaju i malo mozga, ako se ne pronadju sa istomisljenicima ostaju sami.

Kompromisu nažalost nema mesta. Koliko god da se trudiš, čak i pomirljivo, nema mesta. Razbolećeš se. Nepopravljivo je.

I onda, kada se okreneš sebi, sebičan si i društveno neprihvatljiv iako je tvoja sebičnost mnogo manja nego gore pomenuta, njihova.

Svi smo isti ljudi, u istom sistemu, u istom civilizacijskom levku. I čemu onda drame? Samo treba skupiti hrabrost.

Šta je habrost naspram surovog života koji ne pita da li je imaš?

Molim za samo malo srednjevekovnog osvešćenja. Ne ukupnog, ne stvarnog. Molim za samo mrvicu one iskonske snage da nešto mora jer je tako da mora, bez preispitivanja. To je život.

Ljubav i sve njene polovine

Bila jednom jedna ljubav koja je čekala svoju polovinu decenijama. Lutala je brdima, poljima, livadama, obilazila kuće, konje, drveće, ljude, pronalazila razna zanimljiva mesta, skrivala se, otkrivala, ali je stalno put navodio dalje i dalje.

U nekim momentima, naletala je na razne polovine, misleći da je njena, ali je život razuveravao stalno, nekada pre, nekada kasnije. Nije gubila nadu, da će je pronaći, te je uporno hodala ne posustajući.

Na divnim predelima zadržavala se duže, kamenjare i stepe prelazila je brzo, jureći za velikom vodom. Usput se saplitala i padala i pokušavala, ali je velika voda nekim čudom sve dalje bila.

Jedne jeseni, stigla je u daleku, daleku zemlju, gde ugleda svoju polovinu. Zatrča se, obradova i ulete u zagrljaj toliko dugo očekivan, da se istopi u milion sitnih delova. Međutim, spotače se o kamen, siv i surov, te je morala da zastane.

Zagledala se u tu veliku vodu kojoj je težila. Nije joj delovala više toliko veliko, kako se nadala. Jeste lepa, jeste da privlači svim svojim snagama, ali je samo lepa. Da li je ta polovina zapravo polovina?

U pitanjima je prošlo vreme i u tom vremenu izgubila je mogućnost da sazna istinu u svemu tome. Odustala je.

Gde su te polovine? Jel’ postoje? Ili jedna, ta, koja bitiše negde tu ili dalje?

Nije prestala da je traži. Verovatno će samu sebe onesposobiti tražeći je, sve umornija da joj priđe i ponudi joj piće i čašicu ragovora, da se upoznaju.

Disciplina umora

Šta je umor? Trpno stanje koje stvara osećaj umora ili isti osećaj koji uzrokuje trpno stanje?

Jedna od već sročenih definicija je da je umor prolazno psihofizičko stanje slabijeg funkcionisanja organizma koje je posledica dužeg i napornog rada. To bi trebalo da je spoljašnji aspekt. I za unutrašnji je neko već napravio red reči u rečenici koji kaže: „Na subjektivnom planu Continue reading Disciplina umora

One & Only Resorts Montenegro – prvi put u Evropi

Da li ste znali da se jedini One & Only brendirani resort u Evropi nalazi upravo u Crnoj Gori? Ostale (pre)luksuzne destinacije koje se mogu pohvaliti ovom prestižnom licencom se nalaze na Bahamima, Maldivima, Mauricijusu, Dubaiju, Južnoj Africi, Australiji i Los Kabosu. Zaslužna za to je svakako kompanija Azmont Investments sa svojim projektom Portonovi (opening 2017) u Bokokotorskom zalivu.

Prema Azmontovom planu, neće postojati destinacija na Mediteranu uporediva sa Continue reading One & Only Resorts Montenegro – prvi put u Evropi