budzak.me blog

Disciplina umora

Šta je umor? Trpno stanje koje stvara osećaj umora ili isti osećaj koji uzrokuje trpno stanje?

Jedna od već sročenih definicija je da je umor prolazno psihofizičko stanje slabijeg funkcionisanja organizma koje je posledica dužeg i napornog rada. To bi trebalo da je spoljašnji aspekt. I za unutrašnji je neko već napravio red reči u rečenici koji kaže: „Na subjektivnom planu izražava se stanje neraspoloženja, zamora, bola, iscrpljenosti i razdražljivosti a manifestuje se kao bezvoljnost i nedostatak interesovanja za rad.“ Savršeno plastičan opis za nešto tako živo i pokretljivo.

Umor je tvoj sijamski blizanac, sastavni deo tebe još od rođenja

Podmuklo se premešta na različite delove tela ne pitajući te koji su ti mišići jači, koji lakše podnose teret, a menja svoju težinu u zavisnosti od životnih perioda i situacija. Nekad čuči na ramenima, stiska vratne žile do iznemoglosti. Pada ti glava i osećaš potrebu da se celom dužinom tela prepustiš sili gravitacije. Uspeš da odložiš njegovo prisustvo spavanjem, bar na neko vreme.

Ruke mu nisu omiljene jer kad osvestiš da je tu, možeš uz dovoljno koncentracije da ga otreseš. Međutim, kada ih napadne, kao da okupira deo mozga za govor, gestikulaciju i pokret. Ugnezdi se tu, terajući te da bezvoljno gledaš kroz dane i mlitavih ramena, ćutke komuniciraš sa ljudima.

Uz napor, koncentraciju i dovoljno uložene snage potrošene sa drugog dela tela, otreseš umor sa ruku, jer u nekom trenutku kada ih ispružiš, možeš da vidiš kako čuči tu i tada popizdiš i istreseš sve na butine. Srećan si, jer te pusti da ga tu ne osećaš za trenutak. Butine su jake, hodaš i kad ne možeš da hodaš i razvio si toleranciju na raznorazne napore koji prošetaju tim delom tela.

Noću obično voli, kao mačka da ti se spusti na grudi i pritiska pluća, kako bi što teže disao i bio svesniji njegovog prisustva. Tada zapravo osetiš svu silinu njegove snage. U zavisnosti od upornosti, gledaće te nadmeno, sa visine i kad otvoriš ujutru oči.

Jedva ustaješ iz kreveta, krećeš u dan vucarajući ga na bedrima. E, kad se tu nastani, nema premeštanja, nema otresanja, niti prividnog odlaganja nus pojava i osećaja pritiska. Tu je umor završio svoju putanju. Međutim, nikad osnaženiji, svežiji i jači nije bio.

Fizička aktivnost, disciplina napredovanja i promena atmosfere sa jednog na drugi deo tela dali su mu elan da se što jače pričvrsti za grudi i pusti svoje pipke duboko u pluća.

Kada bismo bili tako kompaktno disciplinovani kao umor, živeli bismo nepregledno. Njegova disciplina treba da nam bude uzor. Ugledajmo se na postojanost i istrajnost koju nam opisno približava svakim svojim pokretom. Možda sa ovog aspekta ima smisla izreka: „Ako ne možes da ga pobediš, pridruži mu se“.

Umorimo svoj umor! Rizik je i da nam se posreći.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *