budzak blog

Knjiga – fikcija ili portal u stvarnost

Zaključala je vrata i uputila se roditeljskoj kući par kilometara naniže, ka centru grada. Sunčan dan naterao ju je da pešači. Uobičajeno raspoloženje. Hod brz, da ne bi zakasnila na ručak. Ušla je laganim korakom u hodnik svoje kuće.

Majka je bila u kupatilu a otac na poslu. Na stočiću u dnevnoj sobi ležala je polovna knjiga, koju je nezainteresovano zgrabila i sela na dvosed, da ubije vreme. Primetila je srpsko-hrvatsko izdanje, fin miris starog papira i ovlaš prešla pogledom preko naslova koji joj se i nije učinio bogzna kako zanimljivim.

Okrenula je list i počela da čita prvu stranu, zatim drugu, treću, istovremeno razmišljajući o majčinom tuširanju koje izgleda da se odužilo. Želela je da ustane. Međutim, telo kao da joj je bilo prikucano za dvosed. Glavu je pokušala da pomeri u desno, ali je ispod brade stezao nevidljivi okovratnik.

Prsti desne šake su nekontrolisano stezali korice knjige. Palac i kažiprst leve čvrsto su držali gornji desni rub stranice i pretili okretanjem strane.  Oči su preletale preko teksta potpuno onemogućene da registruju bilo šta drugo u prostoriji. Periferni vid je potamneo. Najednom, našla se nečijoj dnevnoj sobi.

Osećala je jak, opor  miris starosti. Nepokretna starica ležala je u malom krevetu i tupo zurila u ekran. Starac je bezuspešno pokušavao da joj donese šoljicu čaja. Ruke su mu toliko drhtale da je već na pola puta između kuhinje i dnevne sobe skoro sva tečnost zavšila na podu.

Panika! Okrenula se ka vratima, krenula da izađe, ali hodnik najednom postade predug, nepremostiv. Zatim se začu tup udarac, pad i zveket razbijene šoljice. Starac je udario glavom o ivicu stola pri padu tik uz krevet svoje nepokretne gospođe. Staričin bolni vrisak prodirao je u kosti.

Pokušala je da se pomeri, da dotrči i pomogne, ali kao i kod starice, noge su joj bile potpuno oduzete. Strah joj je odjednom zadao tako jaku vrtoglavicu da je morala da se sklupča, čučne i prekrije lice šakama.

Neko joj dotače ruku. Otvorila je oči i ugledala svoju majku koja se nadvila nad njom, pomilovala je, misleći da je budi. Ručak je bio postavljen. Čekali su je za stolom. Jedva se pribrala, pojela koliko je mogla i krenula pešaka nazad u stan sa staračkim mirisom u nosu i neizdrživim osećajem tuge. Svakim korakom i udisajem bila je bliža toj realnosti.

Ubrzala je korak i naterala sebe da isključi mozak, jer je za trenutak u toj bespomoćnoj, nepokretnoj i usamljenoj starici videla sebe.

Photo: Pavle Ćalasan

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *