budzak.me blog

Možda

Da, sve je u redu, kad me pitate, a u sebi mislim, marš svi od mene. Znam da me ne držite, ali svejedno želim da me ostavite na miru.

Pokušala sam da se izolujem, tako što su me većinom izolovali roditelji od toga, dok su uspevali. Kasnije, logično, osposobila sam se i ukapirala da želim još više da vas oteram u kurac.

Možda sam vulgarna i grozna, ali tako se osećam. Da li ste tu zbog posla ili ste tu pukim slučajem, sve jedno niste tu sa dobrim razlogom.

Objasnite mi kako da vas svarim?

Na koji način da se ponašam? Ako vas pustim u život, oštetiću sebe, ako vas ne pustim u život, neću biti društveno prihvatljiva. Tražim pomoć neprijatelja.

Ako mi objasnite način asimilacije, ali da ne oštetim sebe i svoje postojanje, biću isto ko i vi. Trudiću se da živim na taj, za mene nepostojivi način.

Pokušaću da mislim o trivijalnim životnim stvarima svakodnevno. Trudiću se da tako jedem, dišem, donosim odluke ili biram životnog partnera i zatrudnim, idući tim putem.

Možda sam ja u krivu

Možda tako treba. Možda je to u ovom sistemu sreća koju još nisam spoznala. Možda je sebičnost potrebna da bi se ispunile partnerske želje. Možda tako treba vaspitavati dete. Možda tako treba živeti i površno misliti da će sve biti kako treba i nadati se da će sve biti u redu.

Iskreno, opet, boli me pomisao da se tako mora živeti. Ne gušite me da tako mora, a u isto vreme, stvarno, pokažite mi način opstajanja među vama.

Moranje je na kraju stvar navike ako moram, ali dajte mi realan razlog za to neprirodno okruženje i svet koji stvarate površni, pun sebičluka, gde se većina lažno osmehuje.

Možda ću se bar u pokušaju prilagođavanja prilagoditi dovoljno da me ostavite na miru kako bih imala dovoljno energije za dobre, divne i pažljive ljude i njihove različite svetove.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *