budzak.me blog

Mreža u koju se upletemo sami

Jel se prepoznaješ? Gde si? Jel si u mislima tu gde živiš? Šta zamišljaš da si?

Ne smem više da pitam. Osećam se da ne znaš. Ne znam, dok se ne upoznaš, dok se ne upoznamo, jer i ja isto ne znam. Život nam da jedan trenutak da se upoznamo, a ostavlja nam taj mali momenat da se prepoznamo. Da li ćemo se prepoznati stvar je izbora i snage da promenimo kolotečinu na koju smo navikli.

Ta kolotečina je sve što znamo, jasno je. Da li ćeš me čuti šta pričam, stvar je percepcije. Najteže je menjati ono na šta smo navikli i razumem da je tako.

Pomirljivo ću pustiti život da traži konce i plete mrežu. Nemam više snage da, pokušavajući da budem pauk, na kraju ispadnem pojeden plen.

Ostajem senka koja postoji sa svojim načinom percepcije, takvom kakva jeste. I ja sam izgubljena u prostoru i vremenu, u vrednostima i izborima, ali ne posustajem. Ne priklanjam se kolotečini koja pravi privid.

Znam da su ljudi teški

Retki su oni koji preispituju sebe. Znam da težimo da budemo bolji u odnosu na ono što nam se nudi. Ali je nekad lakše prihvatiti ono što se nudi u odnosu na ono što nam treba.

Prihvati ono što ti treba, iako je ono što misliš da ti treba, teže. Zapravo, ne bi trebalo da bude. Stvar je izbora da ti bude lakše, ali je teže to ostvariti.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *