budzak.me blog

Način

Bole me trenuci. Velike boli ne smem da izgovorim glasno. Ako ih izgovorim, nerazumevanja prožeta normalnom životnom sebičnošću u najmanju ruku zbog neshvaćenosti biće prećutane.

Život je prepun takvih trenutaka. Jedna od veličina je prećutati ih i delovati na sagovornika kao da taj trenutak ne postoji u tebi. Prođe trenutak, ali se raspši u milion delova i ostavi posledice u tebi, jer nisi uspeo da ga izraziš. Iz momenta u momenat ostavlja ožiljke po telu, koje grčevito pokušavaš da zadržiš prisutnim.

Čovek je kao bubašvaba, navikne se vremenom na sve. Ali telo trpi posledice onoga protiv čega se bori dok ne shvati da treba da nauči Sa čime se bori. Razlika protiv čega i sa čime je ogromna. Boriti se Protiv, stvara Bes. Boriti se Sa, stvara Tugu. I jedno i drugo jeste Život.

Spoznati to i primeniti u realnost, jeste umetnost, koju moraš, hteo ne hteo da živiš onako kako moraš. Niko to ne zahteva, ali se u jednu ruku podrazumeva. Ne pitaju da li hoćeš, niti kako umeš, samo se prosto podrazumeva da možeš.

Umor je posledica tvog pokušavanja da istraješ u svojoj zamisli. Opet niko nije kriv što si ti tako zamislio. Tvoj teret je tvoj krst i tvoj odabir.

Nađi način. Koliko god da živiš u tom pokušaju, vredi tvog budućeg, željno iščekivanog Mira. Taj unutrašnji Mir koji je negde na kraju sage, životom izazvane, pokazuje se makar na obrise.

Prepoznaćeš ga onda, kada stvarno počneš da dišeš, a disaćeš onda kada prepoznaš svoj Mir.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *