budzak.me blog

Neki moji drugovi… vol. 1

Imam najrazličitije profile poznanika, drugara, prijatelja. Te kategorije se mijenjaju iz druženja u druženje jer, kao ni sve drugo, nisu u kamen uklesane. Ima ih od prestupnika do doktora nauka i male su nijanse u aspektima druženja sa svima njima. I totalno su izmiješane i isprepletene dobre i loše stvari. A te “titule” mi svakako nisu ni bitne, ali kapiram da vama jesu. Ovo je serijal o njima.

Jedan drugar J. Dobar je lik, sasvim korektan, pošten i uzoran momak. Vrijedan i odgovoran, sa lošijim (Bogom) datim početkom od prosjeka, spičio srednju školu za 3 godine jer je bio prebrz za ostale, onda faks, pa najbolji institut u regionu u toj njegovoj struci i sad radi i kulira na većem takvom institutu u inostranstvu. Družili smo se u par navrata, dok nije zbrisao odavde. Kaže makse ne mogu više s ludacima. Realna priča. Jednom sam od njega dobio kompliment da sa mnom svi kriterijumi žešće opadaju. Dobar.

Drugi lik je P. Na sve strane, totalni avanturista i neki bi rekli dileja, ali kad treba totalno fokusiran i pribran lik. Neki smatraju da je fokus važniji od inteligencije i ovaj lik je oličenje te izjave. Odličan profesionalac u svom poslu, glavni. Totalni sportista level manijak. Fit – krajnje. Živi i danju i noću, ne propušta ništa, energijski džin, kiklop. S druge strane (ili sa iste, ispostaviće se), P je prilično autodestruktivna osoba.

Najgori smo za sebe, kaže jedan drugar pop

P tako leti na sve strane i puni ljude energijom i veoma žali što i ostali tako njega ne “dižu” kao on njih i to smatra nefer odnosom. Kaže ja stalno sebe dajem i drugima dajem, dajte vi brate nekad nešto. Vapaj to bješe čak. Međutim, kad drugi počnu da iznose sebe i svoja ludila, P bude opterećen i preopterećen, bude mu preintenzivno, prsne i pobjegne uz neke čudne izgovore. Ok je P lik, vrijeme će pokazati.

M je odličan. Rođen je u porodici u kojoj mu je sve laganesku, tj. moglo bi biti. Bio je predodređen da nakrivi kapu i kulira u blagodetima datim rođenjem, međutim M suče rukave i baca se skroz na drugu stranu. Škola, faks, posao. Dobar posao ali iscrpljujući, od jutra do mraka, iako nije morao. Mjeseci, pa godine rada. Svojom predanošću je izdejstvovao još bolji posao u jednoj od najboljih zemalja svijeta i sada sa porodicom tamo radi, živi, kulira. Totalni strejter i dobar basketaš. Ponekad svrati.

Poslednji u ovom bloku, Ć. Najfinija moguća osoba, veoma diskretna i kul, svijet za sebe, avangarda. Drndali smo neki sport zajedno godinama, putovali, imali vremena. I dok su drugi provaljivali alkohol i kafanska druženja Ć mi je prvi put skrenuo pažnju na to da noću možeš kulirati satima na plaži posmatrajući nebo i zvijezde na njemu kako se “kreću” aludirajući na pojmove kao što su (o)kretanje Zemlje, kosmos, vrijeme, prostor, beskonačnost i sve.

Kasnije je preuzeo život u svoje ruke, postao individualac profesionalac u svom polju, cijeneći i prateći neke svoje alternativne autoritete, a totalne bjegunce od mejnstrima. Prokljuvio je šta želi, šta može, šta bi trebalo a šta mora. I sada roka po svome, i ide mu, i treba. Rijedak frik. Suvo zlato.

Nastavak slijedi…

Photo: Pavle Ćalasan

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *