budzak.me

Paradoks životnog dostignuća

Ceo život težimo sebi. Nalazimo prijatelje koji nam pašu, ljubavnike koji nam pariraju, posao koji nam je odgovarajući iole. Da li odmeravamo snage sa samim sobom?

Paradoks je sveprisutan, zato što uporno suprotno grlimo i pokušavamo da skućimo. Bilo posao po mogućnosti, bilo osobu, bilo situaciju tolerišuću sa ljudima. Konfuzna sam, kao i misli i tema koju pokušavam da približim.

Što smo stariji sve je teže. I to je paradoks sam po sebi

Isključivi smo, a opet i dalje težimo ka onome što želimo jer se iz našeg ugla čini jednostavnim. Vremenom shvatamo da nećemo moći da dostignemo ono čemu se nadamo. Pitanje je da li tada pobeći, ili tada napraviti kompromis? I da li je to zapravo kompromis ili strah?

Postavljam mnogo pitanja. Volela bih znati odgovore. Zapravo, volela bih da ne moram da postavljam ovolika pitanja. Život je jedna minimalna tačka koju ako želiš kvalitetno da proživiš mnogo ćeš vremena da potrošiš na ovakva pitanja. Kako se opustiti i prepustiti?

Opusti ramena, ne razmišljaj. Kreni pozitivno, rešavački, onako kako želiš najbližima. Da li ćeš uspeti sebe da ubediš u isto, ne znam.

Jedino što je izvesno je ono što zavisi od tebe samog. Ono što nema veze sa ljudima je tvoj lični napredak i egzistencija. Eto, bar to, koliko god teško ili lako bilo, zavisi od tebe, zavisi od kontakta koje imaš, od ljudi koje poznaješ, snalažljivost koju poseduješ ili sreću koju napraviš izborima.

Sam si. Sam si od početka do kraja. Postoje ljudi koji daju pokušaj tvog usmeravanja. Ako je prava osoba za tebe, a ne ukapiraš, onda ćeš se naravno instinktivno potruditi da živiš najbolje što umeš, iako si je izgubio. Ako ukapiraš da si doneo pogrešan izbor, opet ćeš truditi da sa time izadješ na kraj dok si živ.

Zastrašujuči smo. Kompleksni, a tako jednostavni

Zašto je ovoliko teško izaći na kraj sa onim, na šta do kraja nismo mogli da utičemo? U isto vreme sveprisutno imamo utisak da kontrolišemo sve što nam se dešava.

Treba možda pokušati nerazmišljanjem. Ko ume i može.

Photo: Pavle Ćalasan

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *