budzak.me blog

Pogled osobe kao ogledalo njene inteligencije

„Oči su ogledalo duše“, pretpostavljam da svi znamo. Međutim, dodala bih ovoj rečenici sličnu, a svoju zapravo – „pogled je ogledalo inteligencije“, ne kažem pameti, jer se ova dva pojma umnogome razlikuju.

Inteligencija ili intelekt je mentalna osobina koja se sastoji iz više sposobnosti: učenje iz iskustva, adaptiranje na nove situacije, shvatanje i razumevanje novih situacija i korišćenje stečenih znanja u interakciji sa okruženjem – sudeći po Vikipediji. Sa njom se, onako sirovom, čovek rađa.

Pamet sa druge strane, po mom skromnom mišljenju je, količina iskorišćenosti inteligencije date rođenjem. Upravo u pogledu svakog čoveka možete videti u kom pravcu se razvijala njegova inteligencija. Odnosno, u kom pravcu je pojedinac razvijao, ne može se ona kretati sama.

Imam utisak da upravo taj prezahtevan posao kreiranja inteligencije u pamet, koji pretpostavljam traje čitavo detinjstvo, vidiš na licu i u očima sagovornika u deliću sekunde. Momenat kad shvatiš šta pogled govori, kasnije reči i ponašanje opravdaju ili ukoliko si pogrešio u proceni – ne opravdaju.

Moram se naravno, diplomatski ograditi, jer svakako postoji mogućnost da se pogreši u proceni bilo čega, a ne nečega ovako škakljivog. Postoji mogućnost da vidiš inteligenciju u pogledu, a iz usta i ponašanja čoveka izlazi potpuno suprotno. Tu je postojao potencijal da se suva inteligencija obradi u pamet, slikovito rečeno. Međutim, do toga nije došlo.

Veliku ulogu igraju roditelji u ovom bitnom, ako ne i najbitnijem nesvesnom poslu našeg mozga

Dečija radoznalost se treba negovati, jer upravo radoznalost trenira inteligenciju. Želja za upoznavanjem novih stvari, za razumevanjem i otkrivanjem različitih istinitosti, kao i preispitivanje istih, čini intelektualnu širinu osobe. Zatvorenost, ograničenost, nedostatak širine, čak donekle i sfera životnih interesovanja, vide se u pogledu, kao što se vide i suprotnosti svemu ovome.

Mislim da svaki čovek, svaka beba koja dođe na svet, ima kapacitet da razvije svoj puni intelekt. Pogled novorođenčeta je potpuno neodređen, nesvestan sebe i sveta oko sebe. Kako rastemo, pogled nam se kreira, ideje i način razmišljanja se oblikuju, lice nam postaje drugačije. Ili nam pogled postaje tup, nezainteresovan, ograničen, što nam takođe utiče jednim delom na konstituciju lica.

Glupost dolazi iznutra. I ona se trenira i neguje, ukoliko osoba krene u tom pravcu. To se vidi u pogledu, ukoliko znaš kako da gledaš. E, onda kad razviješ sposobnost prepoznavanja gluposti u pogledu, biraš između dva načina razmišljanja, varijacije na temu neću pominjati: „Dobra duša, nema veze, nije loša osoba“ i ostaješ u konverzaciji ili – bežiš koliko te noge nose.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *