budzak.me

Prvi utisak o ljudima, sujeta i jedači energije

Zašto ljude svrastavamo u ovakve ili onakve „na prvu loptu“, odnosno nakon tog nekog prvog utiska? Imamo potrebu definisanja i smeštanja u okvire. Možda ovo „na prvu loptu“ zvuči malo negativno, ali po mom mišljenju (da se ogradim) zapravo i nije.

Kako bismo se inače svrastavali u par reči, recimo „ok je… dobar dečko… fina cura…“ ili „ debili… katastrofa jedna… predosadan“ itd. da nismo u tim okvirima? Kada upoznamo osobu, zapljusne nas svojom energijom ili svojom aurom ispod koje krije energiju. Čini mi se i energija i aura imaju svoju harizmu i nose efekat kojim se lepe sagovornicima za čelo i direktno upijaju u mozak stvarajući definiciju o sebi, odnosno utisak o nosiocu energije. Tako vizuelno doživljavam stvaranje površnog mišljenja o nekom.

Neke ljude je dovoljno pogledati u oči. I ne treba vam njihova energija, pogled nosi inteligenciju i lako je odmah videti količinu iste.

Imamo potrebu da se svrstavamo jer nismo dovoljno jaki ni sposobni  da primimo i isfiltriramo kroz sebe agresivnost ili pasivnost tuđe ličnosti. I jedno i drugo podjednako može umoriti. Zato su nam i neophodni svi ti okviri. Moramo sami sebe zaštititi. Ne vidim ništa loše u tome.

Onda kada si nesposoban da se nosiš sa tuđom sebičnošću, aktiviraj svoju i skloni se – bezbolnije je i za tebe i za sagovornika. Onda kada smo nepoverljivi sami sebe uokvirujemo i pokazujemo možda drugačiji aspekt u odnosu na onaj u kome se najprirodnije osećamo.

I sve je dobro dokle god smo svesni da uokvirujemo, sklanjamo se, bežimo, razmišljamo da u tim postupcima ipak ne povredimo sagovornika, ogovaramo ga posle kod bezopasnih osoba po njega kako bismo ispraznili negativnu energiju kojom nas je prepunio. Sve je to ok ako smo svesni, svesni da smo slabi.

Problem je u jedačima energije koji se nesvesno time hrane. Problem je u zacementiranim ubeđenjima kojima nas dave, bilo da je to ubeđenje najpozitivnije moguće. Pobogu, i preterani pozitivizam može te oterati u minus i pojesti ti nemilosrdno poslednje rezerve snage. I onda kada te na prvu loptu njihova energija tresne o zemlju, ti pobegneš u definicije, uokviruješ osobine, razmatraš potencijalni beg ili lupanje verbalnih šamara i slično.

Ne kažem da među jedačima energije nema suštinski dobrih ljudi, u smislu da ti ne misle zlo i na tebi je da li ćeš istrpeti tresak o zemlju iznova i iznova – trudeći se da dođeš do njihove dobre suštine. Stvar je opet slabosti ili jačine i mogućnosti da oko sebe napraviš zid koji će te štititi.

Nisam htela da tema budu jedači energije, već ljudska potreba za definisanjem, okvirima, u težim slučajevima osuđivanje itd. Sujeta je sastavni deo ličnosti i nekome je jače nekome slabije izražena, nečija davi i steže druge oko vrata, nečija je neprimetna ali sveprisutna. Ljudi smo, slabi smo i suštinski minijaturni deo prirode koji se svojim presporim tempom obnavlja.

I zato – ne, nisam hejter kad kažem da si dosadan u prvih pet minuta razgovora. Zapravo sam samo trenutno slaba i umorna da ti dam šansu. I ako skontam to i pomerim se da te ne bih zadavila, dobro je – zapravo sam pozitivnu stvar uradila :).

photo: Pavle Ćalasan

7 thoughts on “Prvi utisak o ljudima, sujeta i jedači energije”

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *