Sportisti vs. kauč-sportisti

U Crnoj Gori većina muške populacije smatra sebe sportistima ili veoma bliskima sportu. Svi znaju sve, transakcije fudbalera – ko, odakle, gdje, za koje pare na koji period, koliko star te koliko još ima i može li, a onda i tenisera, košarkaša, vaterpolista, rukometaša, boksera, kik-boksera, ultimat-fajtera a nerijetki su i profesionalci u poznavanju bilijara, trka konja i pasa, pikada i ženskog američkog fudbala. Sve sportisti – a niko ne mrda od televizora. Pivo i čips su tu samo da upotpune sportski duh.

O čemu se radi? Neko nas je negdje prešao što se tiče termina sport i sportista. Kad sam bio mali asocijacija na sport je bilo drljanje koljena čitav dan po Ćemovskom polju na stadionu FK “Grafičar” – gdje je sad bajdvej 51 poluprazna zgrada – gdje su nas čuvari vječito jurili da im ne “trošimo” teren. Ljeti smo igrali i po jakoj kiši, uživajući u osvježenju, blatu i dugi. Jednom sam tu vidio i Dejana Savićevića kako fintira da će udariti dugu loptu glavom ali je iznenada propušta preko sebe i udara je naslijepo ali proračunato iza leđa đonom kopačke i tako štopuje ispred sebe, to mi je bilo ludilo. Takođe je bila aktuelna vožnja bicikla sve do Cijevne, kupanje čitav dan – bruka je bilo da ne znaš sve stilove plivanja i skokova u vodu – i vraćanje u sumrak kad roditelji već izlude. Pa basketi po čitav dan na betonu, guranje skejta i hendmejd trotineta s kuglagerima, nezaobilazne “kockice”, pentranje po raznom drveću i vraćanje kući s neizbježnom smolom na odjeći. Ne brinite, ovo nije jedan od onih tekstova kako je nekad bilo masu bolje nego sad i evo baš ovdje je patetika gotova.

Danas niko po pitanju rekreacije ne radi ništa. Ni makac. Većina “aktivnih sportista” će vam se pohvaliti kako igra fudbal i to “čak” dvaput nedeljno. Obično je to u nekom od popularnih “balona” s kolegama s posla (zamisli rekreaciju i razbibrigu) u trajanju od sat vremena, posle kojih se nerijetko ide u “Kristal”, “Pod volat”, “Drank” na ćevape, pomfrit i pivo. Neki odu na poneki sat stonog ili velikog tenisa, drugi vole svoja dva sportska sata nedeljno da provedu u zagušljivom vazduhu teretane, veoma rijetki odigraju poneki basket iza zgrade a svi ostali su u kladionicama koje niču kao malo gdje u svijetu. Provalili biznismeni naš “sportski duh”, ukomponovan sa konstantnom depresijom i lakoćom navlačenja na kocku.

Moje “sportsko” društvo se još “leši” od pikada i bilijara (zbilja – otkad su oboje sport i zašto?) Atmosfera je obavezno zadimljena jer svi naravno puše, tu je i točeno pivo i čips/kikiriki, tako da je sve u svemu jedan opšte sportski ambijent i zdrava rekreacija. Dosta kafića sada ima svoje pikado aparate tako da je ovaj “sport” veoma popularan i zastupljen.

Kada su u toku sportske manifestacije tipa liga šampiona, kup UEFA, neka prvenstva i kupovi u košarci, tenisu, tukometu, vaterpolu na ulicama se može vidjeti pustoš. Nema ljudi, svi su pred ekranom. Naoružani triom pivo, čips i daljinski. Sportisti. Nikad mi neće biti jasno takvo brutalno bacanje vremena. Kao da će živjeti hiljadu godina. Dakle ljudi zamrznu svoj život i konektuju se na tuđi strim na 2 sata i onda se vrate u realnost (ako se i vraćaju uopšte). I tako stalno, i to gratis, volonterski. Nevjerovatno kakav odabrani mod života.

I super – sve je po planu. Ali ne vašem, o pa vi ste tu totalno nebitni, već marketing planu pametnih ljudi – ljudi koji su osmislili biznis model u kome ste vi samo potrebne mušterije; toliko karata po toliko eura toliko od reklama toliko od sponzora toliko za VIP lože toliko od prodaje dresova i otkupe TV prenosa, toliko za marketing i promociju, pa sve to puta lige, kupovi, svjetska prvenstva, evropska prvenstva, grend slem turniri, otvorena prvenstva i šta već ne. Usput cvjetaju i paralelne industrije – pogađate: pivo, čips i kladionica – koje vam ne daju disati reklamama i osjećate se nenormalni ako i vi te rituale ne radite (jedan od razloga da raskinete sve ugovore sa svim TV provajderima). A naš prosječni građanin od sveg tog kauč-sporta može da dobije jedino srčani udar ili aritmiju, nervozu, anksioznost, tugu ili besmislenu sreću, a ono što mu zasigurno slijedi je proširenje vena, masna krv, kriva kičma i debela zadnjica.

Nema tu ni “s” od sporta. Kao prvo – izađite napolje.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *