budzak.me blog

Stvar je kako gledaš na stvari

Taj trag koji osećaš da ne štima, iskra je koja ti govori da, verovatno preočigledni deo tebe ne radi nešto kako paše telu. Iako misliš da je telo entitet za sebe, zapravo nije. Govori ti isto kao i mozak, samo možda malo kasnije, kad preteraš.

Energija koju poseduješ, može te i odvesti tamo gde ne želiš, iako misliš da je usmeravaš na najbolji mogući način. Vraćamo se na onu sintagmu, koja kaže – stvar je kako gledaš na stvari. Sad ću pokušati da je opovrgnem.

Nije tačna u onim momentima, kada je život ne da, iako je preočigledno da se može iz onoga što ti percepcija kaže, izvući najbolje. Nekada se sa stvarima moraš pomiriti. Nameću se. Nameću se tako nekotrolisano, da se moraš uobličiti tako da je „stvar kako gledaš na stvari“ tvoja korist, na kraju. E, to je umetnost. Umetnost života koju do sada, a ne živim predugo, nisam uspela da dokučim. Ali, vidim obrise kako bi trebalo raditi, svesnoga mozga.

To može odvesti u ludilo, mada koga briga…

Koga briga da se bavi nečime što se u trenutku čini nedokučivim. Kada se bude uokvirilo, možda se i pronađe pravi momenat da se dela u skladu sa mogućnosti u trenutku.

Taj trag koji osećaš da ne štima može samo biti odgovor na telesnu nemogućnost da ti kaže da nije u redu to što radiš. Možda put kojim ideš jeste pravi, ali ga ne prepoznaješ kao takav. Pronicljivost u samog sebe jeste put ka boljitku, a u isto vreme može biti i zabarikadiranje u dubine kojih nisi svestan, iako su u tebi, a čine te nesrećnim.

Nemojmo tim putem.

Putem osećaja koji može biti i ponovljen, a govori da nije u redu, iako se sve čini dobrim kako činiš. To dobro koje činiš za samog sebe, napraviće put koji će ti opet, smislom „ stvar je kako gledaš na stvari“, otvoriti novi put.

Život je put i ne znaš gde te može odvesti. Treba biti otvoren za neznanje koje može i ubiti, ali prihvati rizik da će se desiti novo, pa makar ne bio tu da ga doživiš.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *