Biciklističke staze u Podgorici nakon godinu dana – šta je rečeno a šta urađeno

Prošlo je više od godinu dana od završetka kako se ispostavilo prve faze biciklističkih staza u Podgorici. A napravljeno je – POLA JEDNE STAZE. Bilo je 6 najavljenih trasa, kako tada na sva zvona svi mediji veselo najaviše, ali to je palo u vodu isto tako lagano kao i ona 4 bazena koja Mugi onda gromoglasno predstavi. I kao što sve u Crnoj Gori biva, sve je gurnuto pod tepih uz ovdje tradicionalno validnu poštapalicu: “Pojeo vuk magarca.”

Konkretno je napravljena navrat-nanos trasa/trasica od Glavne Pošte Continue reading Biciklističke staze u Podgorici nakon godinu dana – šta je rečeno a šta urađeno

Djeca u osnovnoj školi “ne drže” fizičko?

U jednoj osnovnoj školi u Podgorici djeca nižih razreda nemaju fizičko vaspitanje, iako je ono u rasporedu dvaput nedeljno – kao zadnji čas doduše. Tako učitelji mogu da ih ranije “pušte” kući da gledaju crtane filmove, zabodu noseve u ekrane ili klošare oko zgrade, a oni da završavaju već svoje “obaveze”. (!?)

Zanimljivo, u isto vrijeme sale ne zvrje prazne već su od strane iste škole izdate pod zakup raznim privatnih sportskim klubovima u kojima se održavaju treninzi košarke, odbojke, fudbala itd. Continue reading Djeca u osnovnoj školi “ne drže” fizičko?

Prvi utisak o ljudima, sujeta i jedači energije

Zašto ljude svrastavamo u ovakve ili onakve „na prvu loptu“, odnosno nakon tog nekog prvog utiska? Imamo potrebu definisanja i smeštanja u okvire. Možda ovo „na prvu loptu“ zvuči malo negativno, ali po mom mišljenju (da se ogradim) zapravo i nije.

Kako bismo se inače svrastavali u par reči, recimo „ok je… dobar dečko… fina cura…“ ili „ debili… katastrofa jedna… predosadan“ itd. da nismo u tim okvirima? Continue reading Prvi utisak o ljudima, sujeta i jedači energije

“Sve ima svoje” i ostale mudrosti naših starih

Izreke iz naroda, zaostavština starijih sa ovih prostora često prožive čudan vijek, kroz shvatanje i živote ljudi koji ih se katkad prisjete. Svi smo ih se naslušali do guše tokom djetinjstva i tada sve uzimamo zdravo za gotovo i znamo da su te kratke a sadržajne rečenice vjerovatno tačne čim nam ih ponavljaju bezočno u svakoj prikladnoj situaciji ali ipak nismo opipljivo ubijeđeni. Ko drugome jamu kopa, sam u nju upada – ok, zvuči logično, može, usvaja se, idemo dalje. Continue reading “Sve ima svoje” i ostale mudrosti naših starih

Nema veze, zezamo se

Evo radimo, trudimo se. Bitno je da se trudimo. Danas ovo sjutra ono. Nema veze – sve je napredak, koliko god, dokle god i ma na koju stranu – samo disperzivno učenje i obrazovanje, nikad pravolinijsko. Nekad po najsunčanijem danu, nekad kroz kišu i blato.

Svakako, svaki dan traje isto, zezali se ili trpjeli, uživali ili se mučili. A i bitno je podesiti se na duge staze… Continue reading Nema veze, zezamo se

O čemu bih mogao sada da vam pišem?

O čemu bih mogao sada da vam pišem? A da biste vi čitali. I ko ste vi uopšte? Univerzum? Ha ha. Ali stvarno, ne želim se obraćati nikom ispod poklonika  i očekivalaca Univerzuma himself. Jer kako inače da odlučimo gdje je granica? Između dobra i zla, razuma i imaginacije. Valjanog i banalnog?  Continue reading O čemu bih mogao sada da vam pišem?

Ponedeljak ujutro – omiljeno mjesto u sedmici

Uvijek se uzbudimo oko novog početka – dana, sedmice, mjeseca, godine, decenije, milenijuma. Novi početak je dobrodošao, kao osvježenje i rekalibracija; vjetar u leđa, nova snaga i poletnost, čak i kad je tmuran i kišan kao što zna da bude. Tako je ponedeljak moj omiljeni dan u nedelji i posebno volim da ga počnem rano, radno, motivišuće aktivno i produktivno, kao npr. jutros:

6:30 – alarm. Bob Marley – Burnin’ and Lootin’ već mjesecima obavlja tu ulogu Continue reading Ponedeljak ujutro – omiljeno mjesto u sedmici

Zombi apokalipsa – veza, brak, samoća i sreća

Koliko ljudi znate u dugim vezama i brakovima, zadovoljni svojim partnerima, zajedničkim zivotom? Ja, pravo da vam kazem, samo par znam, srećom uključujuću tu i roditelje.

Šta znači biti srećan u vezi? Da li je sreća u vezi u stvari navika prema osobi? U smislu – prođe izvesno vreme, izbledi sve što ima veze sa popularno nazvanim leptirićima u stomaku i samo prihvatiš to tako i nastaviš da sve manje bilo šta tanano osećaš prema partneru. Takvih parova ima na pretek.

I neće da priznaju Continue reading Zombi apokalipsa – veza, brak, samoća i sreća

Milijarde eura i ostale budalaštine

“U Crnu Goru u ovoj godini biće uloženo skoro milijardu eura” – kaže jedan crnogorski portal jutros. Sto godina – devedeset groša, mislim se. Pa majku mu, zar ovakve rečenice i dalje prolaze kod naše “javnosti”? Zar su ljudi i dalje ovoliko naivni i needukovani? Sve neke milijarde ulaze a država sve srozanija, zaduženija i jadnija. E pa, izgleda da jesu.

Kako se naši ljudi lako obraduju parama, čudo jedno. Continue reading Milijarde eura i ostale budalaštine

Veliki brat, Parovi, Farma i ostala politika

Naravno, svi smo upoznati sa ocem svih rijalitija u Srbiji – prvim Velikim bratom. Grubi glas “Svevišnjeg” koji te posmatra, pomno prati, kritikuje ako to zaslužuješ i nagrađuje ukoliko vrediš. Koliko je zapravo nas koji znamo šta je zapravo Veliki Brat i odakle potiče?

Rodonačelnik Velikog brata je zapravo, Džordž Orvel, tvorac dela “1984-ta”. Ovaj naučno-fantastični roman je objavljen još 1949. godine.  Continue reading Veliki brat, Parovi, Farma i ostala politika