Djeca u osnovnoj školi “ne drže” fizičko?

U jednoj osnovnoj školi u Podgorici djeca nižih razreda nemaju fizičko vaspitanje, iako je ono u rasporedu dvaput nedeljno – kao zadnji čas doduše. Tako učitelji mogu da ih ranije “pušte” kući da gledaju crtane filmove, zabodu noseve u ekrane ili klošare oko zgrade, a oni da završavaju već svoje “obaveze”. (!?)

Zanimljivo, u isto vrijeme sale ne zvrje prazne već su od strane iste škole izdate pod zakup raznim privatnih sportskim klubovima u kojima se održavaju treninzi košarke, odbojke, fudbala itd. Continue reading Djeca u osnovnoj školi “ne drže” fizičko?

Prvi utisak o ljudima, sujeta i jedači energije

Zašto ljude svrastavamo u ovakve ili onakve „na prvu loptu“, odnosno nakon tog nekog prvog utiska? Imamo potrebu definisanja i smeštanja u okvire. Možda ovo „na prvu loptu“ zvuči malo negativno, ali po mom mišljenju (da se ogradim) zapravo i nije.

Kako bismo se inače svrastavali u par reči, recimo „ok je… dobar dečko… fina cura…“ ili „ debili… katastrofa jedna… predosadan“ itd. da nismo u tim okvirima? Continue reading Prvi utisak o ljudima, sujeta i jedači energije

“Sve ima svoje” i ostale mudrosti naših starih

Izreke iz naroda, zaostavština starijih sa ovih prostora često prožive čudan vijek, kroz shvatanje i živote ljudi koji ih se katkad prisjete. Svi smo ih se naslušali do guše tokom djetinjstva i tada sve uzimamo zdravo za gotovo i znamo da su te kratke a sadržajne rečenice vjerovatno tačne čim nam ih ponavljaju bezočno u svakoj prikladnoj situaciji ali ipak nismo opipljivo ubijeđeni. Ko drugome jamu kopa, sam u nju upada – ok, zvuči logično, može, usvaja se, idemo dalje. Continue reading “Sve ima svoje” i ostale mudrosti naših starih

Nema veze, zezamo se

Evo radimo, trudimo se. Bitno je da se trudimo. Danas ovo sjutra ono. Nema veze – sve je napredak, koliko god, dokle god i ma na koju stranu – samo disperzivno učenje i obrazovanje, nikad pravolinijsko. Nekad po najsunčanijem danu, nekad kroz kišu i blato.

Svakako, svaki dan traje isto, zezali se ili trpjeli, uživali ili se mučili. A i bitno je podesiti se na duge staze… Continue reading Nema veze, zezamo se

O čemu bih mogao sada da vam pišem?

O čemu bih mogao sada da vam pišem? A da biste vi čitali. I ko ste vi uopšte? Univerzum? Ha ha. Ali stvarno, ne želim se obraćati nikom ispod poklonika  i očekivalaca Univerzuma himself. Jer kako inače da odlučimo gdje je granica? Između dobra i zla, razuma i imaginacije. Valjanog i banalnog?  Continue reading O čemu bih mogao sada da vam pišem?

Ponedeljak ujutro – omiljeno mjesto u sedmici

Uvijek se uzbudimo oko novog početka – dana, sedmice, mjeseca, godine, decenije, milenijuma. Novi početak je dobrodošao, kao osvježenje i rekalibracija; vjetar u leđa, nova snaga i poletnost, čak i kad je tmuran i kišan kao što zna da bude. Tako je ponedeljak moj omiljeni dan u nedelji i posebno volim da ga počnem rano, radno, motivišuće aktivno i produktivno, kao npr. jutros:

6:30 – alarm. Bob Marley – Burnin’ and Lootin’ već mjesecima obavlja tu ulogu Continue reading Ponedeljak ujutro – omiljeno mjesto u sedmici

Zombi apokalipsa – veza, brak, samoća i sreća

Koliko ljudi znate u dugim vezama i brakovima, zadovoljni svojim partnerima, zajedničkim zivotom? Ja, pravo da vam kazem, samo par znam, srećom uključujuću tu i roditelje.

Šta znači biti srećan u vezi? Da li je sreća u vezi u stvari navika prema osobi? U smislu – prođe izvesno vreme, izbledi sve što ima veze sa popularno nazvanim leptirićima u stomaku i samo prihvatiš to tako i nastaviš da sve manje bilo šta tanano osećaš prema partneru. Takvih parova ima na pretek.

I neće da priznaju Continue reading Zombi apokalipsa – veza, brak, samoća i sreća

Milijarde eura i ostale budalaštine

“U Crnu Goru u ovoj godini biće uloženo skoro milijardu eura” – kaže jedan crnogorski portal jutros. Sto godina – devedeset groša, mislim se. Pa majku mu, zar ovakve rečenice i dalje prolaze kod naše “javnosti”? Zar su ljudi i dalje ovoliko naivni i needukovani? Sve neke milijarde ulaze a država sve srozanija, zaduženija i jadnija. E pa, izgleda da jesu.

Kako se naši ljudi lako obraduju parama, čudo jedno. Continue reading Milijarde eura i ostale budalaštine

Veliki brat, Parovi, Farma i ostala politika

Naravno, svi smo upoznati sa ocem svih rijalitija u Srbiji – prvim Velikim bratom. Grubi glas “Svevišnjeg” koji te posmatra, pomno prati, kritikuje ako to zaslužuješ i nagrađuje ukoliko vrediš. Koliko je zapravo nas koji znamo šta je zapravo Veliki Brat i odakle potiče?

Rodonačelnik Velikog brata je zapravo, Džordž Orvel, tvorac dela “1984-ta”. Ovaj naučno-fantastični roman je objavljen još 1949. godine.  Continue reading Veliki brat, Parovi, Farma i ostala politika

Nova godina i šta tu ima da se čeka

Đe ćeš za novu? S kim ćeš? Oli na trg, ima Zdravko Čolić? Ne, kući ću – ima puding. Još do sad nisam shvatio šta je frka oko 1. januara, za razliku od npr. dvaes’ petnaestog veljače ili što god. Možda zato što sam glup ili samo neinformisan a možda i zato što mi je tog prvog rođendan pa mi je svakako početak nove godine po tom nekom kao kalendaru.

Uglavnom, čim počnu da gruvaju petarde hvata me blaga depresija. Continue reading Nova godina i šta tu ima da se čeka