Paradoks životnog dostignuća

Ceo život težimo sebi. Nalazimo prijatelje koji nam pašu, ljubavnike koji nam pariraju, posao koji nam je odgovarajući iole. Da li odmeravamo snage sa samim sobom?

Paradoks je sveprisutan, zato što uporno suprotno grlimo i pokušavamo da skućimo. Bilo posao po mogućnosti, bilo osobu, bilo situaciju Continue reading Paradoks životnog dostignuća

Prvi utisak o ljudima, sujeta i jedači energije

Zašto ljude svrastavamo u ovakve ili onakve „na prvu loptu“, odnosno nakon tog nekog prvog utiska? Imamo potrebu definisanja i smeštanja u okvire. Možda ovo „na prvu loptu“ zvuči malo negativno, ali po mom mišljenju (da se ogradim) zapravo i nije.

Kako bismo se inače svrastavali u par reči, recimo „ok je… dobar dečko… fina cura…“ ili „ debili… katastrofa jedna… predosadan“ itd. da nismo u tim okvirima? Continue reading Prvi utisak o ljudima, sujeta i jedači energije

Nema veze, zezamo se

Evo radimo, trudimo se. Bitno je da se trudimo. Danas ovo sjutra ono. Nema veze – sve je napredak, koliko god, dokle god i ma na koju stranu – samo disperzivno učenje i obrazovanje, nikad pravolinijsko. Nekad po najsunčanijem danu, nekad kroz kišu i blato.

Svakako, svaki dan traje isto, zezali se ili trpjeli, uživali ili se mučili. A i bitno je podesiti se na duge staze… Continue reading Nema veze, zezamo se

O čemu bih mogao sada da vam pišem?

O čemu bih mogao sada da vam pišem? A da biste vi čitali. I ko ste vi uopšte? Univerzum? Ha ha. Ali stvarno, ne želim se obraćati nikom ispod poklonika  i očekivalaca Univerzuma himself. Jer kako inače da odlučimo gdje je granica? Između dobra i zla, razuma i imaginacije. Valjanog i banalnog?  Continue reading O čemu bih mogao sada da vam pišem?