Novogodišnja praznično – groznična idila

Ne volim praznike, niti tu atmosferu na ulicama, naročito po velikim gradovima u Srbiji. Akcenat je i poenta u zadnjem delu rečenice – u Srbiji.

Novogodišnji i Božićni praznici treba da budu zaista divno vreme, vreme za porodicu, okupljanja, ljubav, druženje, opuštenost. Praznuje se, ulice su pune, kupuju se novogodišnji pokloni članovima porodice, iskorišćavaju se neradni dani da bi vreme, kvalitetno i porodično provedeno, nadoknadilo koliko je moguće odsustvo najbližih, zbog posla i radnog vremena.

Međutim, ovde u ovoj maloj, raspaloj, siromašnoj, policijskoj državi, izraženo vidljivo je iskorišćavanje popusta, prekomerno ždranje i opijanje. Continue reading Novogodišnja praznično – groznična idila

Novogodišnji paketići na posve drugačiji način

Ja bih uvela samo kartonske kutije, umesto plastičnih džakova.

Slatkiši izmamljuju osmehe i zbog oblika i pakovanja, neka budu od kvalitetnih sastojaka – zabranjivati bilo šta što “bode oči” i onda bude da su želje baš usmerene k tome. A onda opušteno natrpati voća, išarati pomorandže, banane i ananas. Umotati limun, jabuke i mandarine.

Umesto gomile istih proizvoda, naći nešto što će morati da pokrene mozak Continue reading Novogodišnji paketići na posve drugačiji način

Nova godina i šta tu ima da se čeka

Đe ćeš za novu? S kim ćeš? Oli na trg, ima Zdravko Čolić? Ne, kući ću – ima puding. Još do sad nisam shvatio šta je frka oko 1. januara, za razliku od npr. dvaes’ petnaestog veljače ili što god. Možda zato što sam glup ili samo neinformisan a možda i zato što mi je tog prvog rođendan pa mi je svakako početak nove godine po tom nekom kao kalendaru.

Uglavnom, čim počnu da gruvaju petarde hvata me blaga depresija. Continue reading Nova godina i šta tu ima da se čeka