Paradoks životnog dostignuća

Ceo život težimo sebi. Nalazimo prijatelje koji nam pašu, ljubavnike koji nam pariraju, posao koji nam je odgovarajući iole. Da li odmeravamo snage sa samim sobom?

Paradoks je sveprisutan, zato što uporno suprotno grlimo i pokušavamo da skućimo. Bilo posao po mogućnosti, bilo osobu, bilo situaciju Continue reading Paradoks životnog dostignuća

Biti ili ne biti – sam

Popularnosti tipa – i kada je u najvećoj gužvi, čovek je ustvari uvek sam – olako se izgovaraju, čini mi se. A toj istoj gužvi, odnosno društvu, događanjima, socijalizaciji se mahom teži. Na kraju uvek pričam i iz ličnog iskustva, kada vam život zalepi šamarčinu od koje se krvavi obraz nikada ne oporavlja, prvi instinkt je, bar moj bio, okružiti se ljudima, razmišljati o banalnostima, bežati.

Šopenhauer je to divno objasnio u jednoj rečenici: “Kao što je ljubav prema životu samo strah od smrti, Continue reading Biti ili ne biti – sam

Zombi apokalipsa – veza, brak, samoća i sreća

Koliko ljudi znate u dugim vezama i brakovima, zadovoljni svojim partnerima, zajedničkim zivotom? Ja, pravo da vam kazem, samo par znam, srećom uključujuću tu i roditelje.

Šta znači biti srećan u vezi? Da li je sreća u vezi u stvari navika prema osobi? U smislu – prođe izvesno vreme, izbledi sve što ima veze sa popularno nazvanim leptirićima u stomaku i samo prihvatiš to tako i nastaviš da sve manje bilo šta tanano osećaš prema partneru. Takvih parova ima na pretek.

I neće da priznaju Continue reading Zombi apokalipsa – veza, brak, samoća i sreća