“Sve ima svoje” i ostale mudrosti naših starih

Izreke iz naroda, zaostavština starijih sa ovih prostora često prožive čudan vijek, kroz shvatanje i živote ljudi koji ih se katkad prisjete. Svi smo ih se naslušali do guše tokom djetinjstva i tada sve uzimamo zdravo za gotovo i znamo da su te kratke a sadržajne rečenice vjerovatno tačne čim nam ih ponavljaju bezočno u svakoj prikladnoj situaciji ali ipak nismo opipljivo ubijeđeni. Ko drugome jamu kopa, sam u nju upada – ok, zvuči logično, može, usvaja se, idemo dalje. Continue reading “Sve ima svoje” i ostale mudrosti naših starih

O čemu bih mogao sada da vam pišem?

O čemu bih mogao sada da vam pišem? A da biste vi čitali. I ko ste vi uopšte? Univerzum? Ha ha. Ali stvarno, ne želim se obraćati nikom ispod poklonika  i očekivalaca Univerzuma himself. Jer kako inače da odlučimo gdje je granica? Između dobra i zla, razuma i imaginacije. Valjanog i banalnog?  Continue reading O čemu bih mogao sada da vam pišem?