budzak.me

Vožnja jutrima

Lepotu jutra treba sebi priuštiti makar jednom u par meseci. Lepota koja se nedri izlaskom sunca budi najfinija osećanja, najtananije misli.

Razmišljajući o dočekanim jutrima, shvatam da se tu percepcija razlikuje od percepcije u probudjenim jutrima. Dočekana jutra su teža, sumornija, pritisnuta vrtlozima ozbiljnih donešenih ili tek donosećih odluka. Potencijal nekako gubi snagu tada, slika se krivi i dogadjaji prošlosti posmatraju se pod lupom.

Prerazmišljavanje dobija punu snagu. Toliko blješti da se ni senke više ne vide, jer realnost gubi svoju siluetu. Dočekana jutra su, donekle i prijatelji, takva negativna, kakva jesu. Svaki segment glavobolje zbog neprospavne noći, pita ostale osećaje do kada će trajati to fizičko maltretiranje tela.

Tada instinkt za preživljavanjem seče vrtloge prerazmišljavanja i pušta svu negativnost da izadje iz tela kroz duboki udah i izdah uspavanog tela koje vapi za snom. San obara bez obzira na svoju nezdravost.

Razmišljajući o probudjenim jutrima, menja mi se slika. Obično probudjena jutra mogu staviti volju u prvi plan, jer nakon njih neki dogadjaj sledi. Odmorno telo duh ne može baš tako lako slomiti. Percepcija se oštri o promaljajuće zrake sunca i posmatra budjenje života koji će još jedan novi dan obeležiti svojim nepredvidljivostima. U tom trenutku, iste  nepredvidljivosti ne moraju biti pod lupom, već se posmatraju kao mogućnosti.

Probudjena jutra su milija od dočekanih. Još pospanim, trljajućim očima može se nametati i hrabrost da se pozitivne odluke izvuku iz ormara, sklone sa poda ili otkriju ispod tepiha.

Dočekana i probudjena jutra su toliko bliska, da se mogu i zameniti, a toliko su različita da ne moraju nužno da znače i da se podrazumevaju stanja u njima. Šta će se desiti nakon dočekanih jutara, ne znamo, iako ovako negativno opisana, ne donose uvek loše. Probudjena jutra takodje ne moraju nužno značiti i probudjenu volju za napretkom.

Jedino je Sunce koje se promalja isto. Može biti tužno ili radosno sunce, a ko mu pročita misli znaće koje mu jutro više prija, probudjeno ili dočekano. Izbor u ovom slučaju ne postoji, jer život nisu samo izbori, već i slučajnosti koje se mogu, ali i ne moraju desiti.

Zato mislim da ću oberučke prigrliti i probudjena i dočekana jutra, jer su oba doživljena.

One thought on “Vožnja jutrima”

  1. Odličan prikaz nesanice,bez prikaza holivudskih blokbastera utkanih u triler,nego iskreno bez mudroserstva!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *