budzak.me blog

Zaboravljanje

Pamtim momenat kad sam počela da zaboravljam. Pamtim ga, jer je memorija počela da se prazni. Ono što znam je, da je zaboravljanje produkt preopterećenosti. Kaže Vikipedija, proces zaboravljanja je od efikasnog značaja za korišćenje memorije.

Pokušavam da se setim običnih, svakodnevnih, epizodnih stvari i nekad ne uspevam. Počnem rečenicu, nema završetka. Krenem priču, neko me u razgovoru prekine, nestane misao koja se do malo pre taložila. Pokušavam se setiti da li sam ti već ispričala željenu priču, ili nisam.

Jel to beše prekjuče?

To se ne dešava često, da bi bilo društveno neprihvatljivo, ali je počelo da se dešava. Moram da se zapitam, da li dolazi do preopterećenosti mozga ili je to prirodan splet životnog, uglavnom teškog iskustva koji zahteva mentalni napor, pa tu neophodnu defragmentaciju sistema radimo nesvesno? Neobično je kada primećujem da se to dešava i da mozak šalje informacije da to čišćenje ipak svesno radim.

Ne može se ništa preduzeti suštinski protiv toga. Jedino što minimalno možemo uraditi je – čitanje. Čitaj sve što ti padne pod ruku u štampanom obliku. Knjige su mentalni trening i jedino kroz njih možemo pružiti sebi svesnost da je zaboravljanje pustilo svoje pipke i na taj način učiniti proces širenja malo sporijim.

Ne treba se nositi mišlju da će život dati svoj oslonac, iako je telo mlado. Šanse su, koliko minimalne, toliko i maksimalne, ali svakako se ne treba svesno oslanjati na trajnost života i njegova priključenija.

Mentalna snaga je, pored fizičke, ona koju do kraja treba vežbati

Da li ćeš to shvatiti, zavisi od te iste, umne snage. Ali ako ne shvatiš, zaborav je neminovan i onda nećeš imati ni ono malo snage koja ti je rođenjem data. Pokušajmo da sačuvamo sećanja. Na kraju, ona jedina znače život.

2 thoughts on “Zaboravljanje”

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *